VINOVA LOZA

REZIDBA VINOVE LOZE

Na niskom vertikalnom stablu u okviru ove grupe kod nas se primenjuje nekoliko uzgojnih oblika čokota i to: Gijov jednogubi uzgojni oblik, Gijo-Pusarev uzgojni oblik, splitski i Gijov dvogubi uzgojni oblik čokota sa svojim modifikacijama -trogubim i četvorogubim uzgojnim oblikom čokota.

GIJOV JEDNOGUBI UZGOJNI OBLIK ČOKOTA

Oblik čokota sa vertikalnim stablom visine25-30 cm, koje se završava okruglastom glavom na kojoj se primenjuje mešovita rezidba (luk i kondir), zahteva gajenje v.loze u špaliru. Za ovaj način gajenja i rezidbe razmak između redova u špaliru se kreće od 1,5-2 m, a čokot od čokota u redu od 1.1,2 m.

Drveni, betonski ili gvozdeni stubovi se postavljaju na 8-12 m jedan od drugog u redu, a nose 3-4 reda žice(1 red-jednostruka; 2,3 i 4 - dvostruka žica )Ako se čokoti zimi ne zagrću, visina stabla za ovaj uzgojni oblik čokota, može biti i viša od 30 cm, ali nikad ne prelazi 60 cm.

Formiranje osnovnog oblika čokota

Formiranje oblika u prvoj godini

U jesen prve godine, najrazvijeniji lastar na čokotu treba orezati na 1-2 vidljiva okca, a ostali lastari se uklone.

Formiranje oblika u drugoj godini

U toku vegetacije druge godine na čokotu treba odnegovati samo 2 lastara. Ako se pojavi više lastara, lačenjem ih treba ukloniti. U jesen druge godine razvijeniji i po položaju na čokotu povoljniji lastar treba orezati u visini prve žice, tj. gde se želi formirati glava čokota. Drugi lastar se odbacuje do osnove, jer je on služio samo kao rezerva.

Formiranje oblika u trećoj godini

U proleće treće godine, kada loza krene i okca počnu da se otvaraju, na ostavljenom vertikalnom lastaru u visini prve žice (20-40 cm) treba ostaviti samo 2 okca koja će se razviti u 2 snažna lastara. Ostala okca i lastare ispod ova dva vršna okca-lastara treba lačenjem na vreme otkloniti.*Nije poželjno da se sa lačenjem kasni i dozvoli razvijanje donjih okaca u očvrsle lastare, pa tek onda izvršiti njihovo lačenje uz moguće posledice.

Formiranje oblika u četvrtoj godini

*U jesen treće ili u proleće četvrte godine, rezidba se obavlja na taj način što se po položaju viši lastar oreže na luk od 6-10 okaca, a po položaju niži lastar na kratak kondir sa 2 okca. Ovako obavljena rezidba je znak da je formiran osnovni oblik čokota.

Redovna rezidba

Luk koji je u prethodnoj vegetaciji doneo rod, rezidbom se odbacuje do osnove. Po položaju viši lastar na kondiru, po pravilu se uvek orezuje na luk, a niži na kratak kondir sa 2 okca. Ovog pravila se stalno treba pridržavati pri rezidbi. Dakle, sa 3 reza obavljena je rezidba čokota i ona se iz godine u godinu na ovaj način ponavlja.

*Ako iz bilo kojih razloga nestane jedan lastar sa kondira ili po položaju viši lastar na kondiru nije pogodan za luk, u tom slučaju za luk treba izabrati i orezati jedan lastar sa starog luka i to po mogućstvu najbliži glavi čokota.*Ovakvom rezidbom dolazi postepeno do izduživanja glave čokota iznad prve žice. Da bi se to otklonilo i glava čokota spustila ispod ili na nivo prve žice, u toj visini treba izazvati i odnegovati jedan jalovak, koji će se u narednoj godini orezati na reznik sa dva okca.Kad se na rezniku odgaje 2 lastara, viši se oreže na luk, a niži na kratak kondir, pri čemu se izdužena glava čokota odbaci iznad novog luka i kondira.

GIJO-PUSAREV UZGOJNI OBLIK ČOKOTA

*Nedostatak Gijove rezidbe (velika rana na prošlogodišnjem drvetu) ublažen je Gijo-pusarevim uzgojnim oblikom čokota. Na jednom od krakova prilikom rezidbe ostavlja se luk i kratak kondir, a na drugom samo duži kondir sa 3-5 okaca. U narednoj godini krak koji je nosio luk i kondir nosiće samo kondir sa 3-5 okaca, a krak sa dugim kondirom biće orezan tako da nosi luk i kratak kondir.*Prenošenjem luka svake godine na dugi krak čokota ublažavaju se posledice rezidbe, pravilnije se opterećuju krakovi i njihovo izduživanje je sporije.Rodnost čokota se takođe povećava s obzirom na povećano opterećenje okcima.*Čokotima za ovaj uzgojni oblik odgovara isti način sađenja kao i za Gijov-jednogubi oblik čokota, tj. 1,5-2 m između redova, a 1.1,2 m u redu.

Formiranje osnovnog uzgojnog oblika čokota

Formiranje oblika u prvoj godini

Ako se u jesen prve godine na čokotu raspolaže samo jednim lastarom, treba ga orezati na 2 vidljiva okca, a ako se raspolaže sa dva lastara, svaki od njih treba orezati na jedno okce. Ovaj način rezidbe se primenjuje kada se formira nisko stablo čokota. Za srednje visoko stablo čokota, u prvoj godini dovoljno je odnegovati samo jedan, što uspravniji lastar, koji se u jesen oreže na onoj visini na kojoj želimo da formiramo visinu glave čokota, a to je redovno u visini prve žice.

Formiranje oblika u drugoj godini

*U toku vegetacije u drugoj godini je dovoljno odnegovati i sačuvati do jeseni samo 2 dobro razvijena i pravilno raspoređena lastara, bilo da će se formirati nisko ili srednje visoko stablo čokota. Suvišni lastari se lačenjem uklanjaju. Na čokotu sa srednje visokim stablom na lastaru, koji je orezan u visini prve žice, prilikom lačenja treba ostaviti samo 2 vršna lastara, a ostale ukloniti. Rezidbom u jesen druge ili u proleće treće godine, svaki od lastara na čokotu treba orezati na po 2 okca. Na taj način stvorena je osnova sa dva kraka.

Formiranje oblika u trećoj godini

*U jesen treće ili u proleće četvrte godine, na svakom od krakova čokota treba da budu po 2 lastara. Na jednom kraku, lastar viši po položaju treba orezati na luk, a niži na kratak kondir. Na drugom kraku se viši lastar odbacuje, a niži reže na kratki ili dugi kondir.

Redovna rezidba

*Sa kraka koji je nosio luk i kondir, luk se odbacuje do osnove. Po položaju viši lastar na kratkom kondiru se takođe odbacuje, a niži lastar se orezuje na dugi kondir sa 4-5 okaca.*Na kraku koji je nosio dugi kondir-po položaju viši razvijeniji i pogodniji lastar se orezuje na luk, a niži na kratak kondir sa 2 okca. Na ovaj način rezidba se iz godine u godinu ponavlja, pri čemu se pazi da krakovi naizmenično menjaju uloge u pogledu opterećenosti rodnim elementima.*Gijo-Pusarev uzgojni oblik je nešto složeniji u odnosu na Gijov jednogubi uzgojni oblik, ali je za vinovu lozu povoljniji, jer obezbeđuje povećanje vegetativnog, a time i rodnog potencijala čokota.*Ovaj uzgojni oblik čokota sasvim je pogodan za sve one stone i vinske sorte koje zahtevaju i podnose mešovitu i dugu rezidbu.

SPLITSKI UZGOJNI OBLIK ČOKOTA

*Osnovni oblik čokota, njegovo formiranje i sama rezidba,identični su obliku čokota za Gijo-Pusarev oblik čokota.Ustvari, oblik čokota sa dva kraka na kojem se primenjuje mešovita rezidba. Razmak sadnje pri ovom načinu gajenja vin.loze kreće se od 1,3-1,5 m. Rakljasta glava čokota se formira na stablu visine 30-40 cm sa dva nešto duža kraka. Na jednom kraku se pri rezidbi ostavlja kratak ili dugi kondir, a na drugom kraku kratak kondir i luk sa 6-8 okaca ili dugi luk. Kraći luk se privezuje uz običan ili rakljasti kolčić, a duži lik, ako nema kolca, pobada se vrhom u zemlju.*Redovna rezidba se obavlja na taj način što se luk odbacuje do osnove, viši lastar na kondiru se orezuje na luk, a niži na kondir sa dva okca. Na kraku koji nosi samo kondir-najniži lastar na kondiru se orezuje na kondir, a gornji deo kondira sa lastarima se odbacuje. Rezidba se obavlja na ovaj način dok se krak koji luk i kondir ne iznure, pa se tada sele na drugi krak, a na iznurenom kraku rezidba se obavlja nekoliko godina po principu kondir na kondir. Kada su oba kraka iznurena i nema pogodnih lastara za luk, rezidba se obavlja na kratke kondire.

GIJOV DVOGUBI OBLIK ČOKOTA

Za ovaj način gajenja vinove loze rastojanje između redova vinove loze se kreće od 1,8-2,2 m, a rastojanje čokota u redu od 1,2-1,5 m. Kao oslonac loze u špaliru služe drveni stubovi (betonski ili metalni) sa 3-4 reda jednostrukih ili dvostrukih žica. Visina stabla za Gijov dvogubi oblik čokota je 25-30cm,s tim što se u vinogradarskoj praksi gaji vrlo često kao srednje visoko ili visoko, što je sasvim pozitivno.

Formiranje osnovnog oblika čokota

Formiranje osnovnog oblika čokota za Gijov dvogubi uzgojni oblik se izvodi po istom principu kao i za Gijo-Pusarev oblik čokota. Čokot se postupnom rezidbom, već u jesen druge ili u proleće treće godine, orezuje tako da dva ostavljena kondira, svaki sa po 2 okca čine osnovu krakova.*Tokom vegetacije u trećoj godini na svakom kondiru dovoljno je odnegovati samo 2 razvijena lastara.*U jesen treće ili proleće četvrte godine, na svakom od krakova, redovna rezidba se izvodi po principu mešovite, tj. na svakom kraku se ostavlja jedan dugi luk i jedan kratak kondir sa 2 okca.* Luk je po svom položaju uvek viši u odnosu na kondir. U slučaju da iz kondira ne izraste nijedan lastar, u tom slučaju se prvi lastar na prošlogodišnjem luku orezuje na kratak kondir sa 2 okca, a sledeći normalno razvijen lastar -na luk.

*Zbog ovakve mogućnosti, koja se po neki put i dogodi, preporučljivo je da se na glavi čokota, odnosno krakovima, umesto 2 kratka kondira, osave 3 ili 4 kratka kondira, čiji se lastari u vreme lačenja mogu svesti na potreban broj.*Ako dođe do suvišnog izduživanja krakova čokota, već poznatim postupkom, oni se svode na nivo prve žice.*Pri povećanom međurednom rastojanju, na čokotu se u praksi često nalazi povećan broj kondira i lukova, kada to i nasloni dozvoljavaju. Umesto 2 luka i 2 kondira, javljaju se 2 luka i 3-4 kratka kondira, ili se rezidbom ostavlja 3-4 luka sa 3-4 kratka kondira. Po analogiji ovakav uzgojni oblik čokota se naziva Gijov ili Gijo-Pusarev trogubi ili četvorogubi oblik čokota.